Kako rešiti problem prestupničkog ponašanja u školama? ::

Kao uvod u izradu Kodeksa rada, predstavljamo vam istraživanje Kako rešiti problem prestupničkog ponašanja u školama?. Istraživanje je izveo tim sa Filozofskog fakulteta Beograd - katedre za sociologiju.

Kako rešiti problem prestupničkog ponašanja u školama?

MAJ - JUN 2005

Moderatori: Verica Pavić, Gazela Pudar
Koordinator: Milos Milenković

UVOD
UZORAK

Opis uzorka

Ispitanici su pozivani prema planu uzorka koji je obuhvatao sledeće četiri grupe:

•  GRADSKA ŽENSKA GRUPA , 16-19 godina starosti
•  Sastav grupe:
•  1x16 godina starosti
•  4x17 godina starosti
•  2x18 godina starosti
•  Grupa je održana u svečanoj sali Šeste gimnazije u Beogradu.
•  Razgovor je trajao ukupno 35 min.

•  GRADSKA MUŠKA GRUPA , 16-19 godina starosti
•  Sastav grupe:
•  1x15 godina starosti
•  5x16 godina starosti
•  3x17 godina starosti
•  Grupa je održana u svečanoj sali Šeste gimnazije u Beogradu.
•  Razgovor je trajao 35 min.

•  SEOSKA ŽENSKA GRUPA , 16-19 godina starosti
•  Sastav grupe:
•  2x16 godina starosti
•  5x17 godina starosti
•  1x18 godina starosti
•  Grupa je održana u učionici srednje škole u Barajevu.
•  Razgovor je trajao 40 min.

•  SEOSKA MUŠKA GRUPA , 16-19 godina starosti
•  Sastav grupe:
•  5x16 godina starosti
•  1x17 godina starosti
•  2x18 godina starosti
•  Grupa je održana u učionici srednje škole u Barajevu.
•  Razgovor je trajao 40 min.

    POSTAVLJENA PITANJA

Metod korišćen za sakupljanje podataka je projektivna metoda "igranja uloga".

Učesnicima su podeljene kartice sa ulogama kroz koje je trebalo predstaviti idealne tipove koji te uloge karakterišu. Predviđene su bile sledeće uloge:

1. Odličan učenik (ova je uloga bila predviđena da se izbaci u slučaju manje grupe od predviđene)
2. Predsednik odeljenja
3. Problematičan učenik
4. Roditelj
5. Razredni nastavnik
6. Školski inspektor
7. Pedagog
8. Direktor škole
9. Školski policajac (ova je uloga korišćena kao dopuna u slučaju veće grupe od predviđene)

Odličan učenik kao odvojena uloga nije obrađen u gradskoj ženskoj fokus grupi, dok smo kao dodatnu ulogu razgovarali o ulozi školskog policajca u gradskoj muškoj grupi.

U svim grupama primetilo se poistovećivanje uloge odličnog učenika i predsednika odeljenja, kao i nejasnoća u čenu je razlika između školskog inspektora i školskog policajca, tako da su sve grupe govorile i o jednoj i o drugoj ulozi.

Kroz pomenute uloge učesnici grupa su odgovarali na pitanje:

•  Šta možeš ti kao*** da uradiš?

Dok su ostali davali svoja mišljenja u odnosu na to šta iz svojih uloga smatraju da ta osoba može da uradi radi prevencije i rešavanja problematičnog ponašanja u školi, u odgovor na pitanje:

•  A šta vi ostali mislite da on/ona može da uradi?

Cilj takvog načina ispitivanja je dobijanje novog ugla viđenja problema iz perspektive učenika, kao onih koji su istovremeno akteri i najugroženiji u odnosu na izgrede koji se u školama i njihovoj blizini dešavaju.

REZULTATI ISTRAŽIVANJA

Uočena je blaga polarizacija stavova na autoritarne i manje autoritarne stavove u sve četiri grupe. Naime, grupe se prema upotrebi sile, roditeljskog autoriteta i koersivnih akcija razlikuju pre prema polu nego prema mestu stanovanja, tako da su autoritarnije stavove ispoljavali dečaci.

Najmanje autoritarni vid pristupa problemu pokazala je ženska gradska grupa. Devojčice su više su usmerene prema komunikaciji kao sredstvu za prevazilaženje problema, dok ne pokazuju preferencije ka upotrebi sile ili intervenciji roditelja, tj. policajaca kao vidovima suočavanja sa agresivnošću. U ovoj grupi komunikacijske linije koje su predložene polaze od razrednog starešine, preko školskog psihologa ili pedagoga (kako se čini, ni jednoj grupi učenika nije jasna razlika između ova dva), zatim roditelja pa tek na kraju direktora. Čuvar škole se u ovoj grupi vidi kao figura koja bi mogla imati uticaja, ali da to jednostavno u praksi nije slučaj.

Gradska muška grupa pokazuje izvesnu podeljenost u viđenjima u okviru grupe između naglašeno autoritarnih i nešto manje izraženih liberalnih tendencija. Kao osnovnu liniju komunikacije polovina grupe vidi na prvom mestu roditelje (tačnije oca), kao osobu koja je odgovorna, ali i koja ima izražen uticaj na svoje dete. Ta grupa pokazuje izraženije autoritarne stavove koje izražavaju kroz izjave , ili , ili . Drugi stavovi izraženi u grupi su liberalniji, a odnose se na predlog da se oni koji su poznati kao izazivači neprilika nečim zabave. Preovlađuje stav da je dosada, naime nedostatak interesovanja za ono što se u školi radi i nedovoljno stimulativan program, ili prosto neprilagođen pojedinim učenicima koji imaju specifičnija interesovanja ili potrebe, osnovni uzrok prestupničkog ponašanja. Sva ponuđena rešenja se (uz različitu autoritarnu obojenost) mogu sumirati u jednu rečenicu: .

Odgovor na pitanje šta da rade je najjasnije formulisala muška seoska grupa (iz srednje škole u Barajevu) koji su tražili da im daju da sami naprave parkić u školskom dvorištu. Kao najčešće objašnjenje delikvencije u svim grupama se navodi agresivnost i odsustvo komunikacije i prava na izražavanje sopstvenih želja i stavova u porodici, kao i nerazumevanje porodice i bliže sredine. Sledi neinspirativnost i nemogućnost programa nastave da zadobije i/ili zadrži pažnju učenika. Zatim, postoji imovinski i teritorijalni rivalitet između učenika različitih škola. Kao osnovni razlog za delinkventno ponašanje ostaje nerazumevanje i odsustvo nenasilnih vidova komunikacije. Prema mišljenju učenika odsutne su mogućnosti da se ispolje njihove želje i mišljenja. Takođe, postoji jednoglasno verovanje u svim grupama, da čak i kada bi imali mogućnosti da se ispolje, niko ih ne bi čuo ni ozbiljno shvatio.

Što se tiče spoljnih činioca učesnici svih grupa smatraju da je u odnosu na školu, koju oni vide kao prostor koji treba da bude pod direktora i čuvarske službe, dužnost direktora da obezbedi da taj prostor bude bezbedan.

Odličan učenik

Uloga odličnog učenika je praktično poistovećena sa ulogom predsednika odeljenja, cit: "Razredna neku šlihtaricu ubaci, ti si predsednik i gotovo." Dečak, 16, Barajevo.

Prema uticaju koji bilo koja od ove dve uloge ima može se povući paralela i sa problematičnim učenikom. Ni jedna od ovih uloga ne nosi prema mišljenju učenika neki poseban uticaj. Tokom razgovora iz ove tri predložene uloge izdvojila se četvrta, koju nismo predvideli, ali koja ukazuje na jedini mogući uticaj na liniji komunikacije učenik:učenik. Uloga koja se izdvojila je uloga prijatelja ili "najboljeg druga". Prijatelj može da utiče razgovorom i ličnim primerom na osobu da se "smiri", tj. da popravi svoje ponašanje.

Predsednik odeljenja

,,Razredna neku šlihtaricu ubaci, ti si predsednik i gotovo." Dečak, 16, Barajevo.

Uglavnom poistovećen sa odličnim učenikom. Ne uživa poverenje odeljenja i najčešće nema uticaja na ostale učenike. Takav stav je značajno izraženiji u seoskoj nego u gradskoj školi, ali postoji u obe.

Problematičan učenik

Ima malo pokušaja poistovećivanja sa ovom ulogom. Ispitanici u svim grupama su se trudili da objasne uzroke prestupničkog ponašanja i da daju objašnjenja o tome i sebi samima, cit: ,,Dolaze iz raspadnutih porodica, gde im je sve dozvoljeno." Devojčica, 18, Barajevo. ,,To su roditelji krivi." Devojčica, 17, Barajevo. Ili kao rešenje predlažu razgovor, cit: ,,Ukazati im posledice, kako će zavrsiti." Devojčica, 16, Beograd.

Samo u muškoj seoskoj grupi imali smo priliku da čujemo dvojicu dečaka koji imaju tu vrstu problema i jednog koji ih je imao u osnovnoj školi, ali ih je kako on kaže, zahvaljujući razrednoj, rešio. Jedan od prve dvojice je kao objašnjenje zašto to još uvek radi rekao da je par puta napravio probleme i da sada kad god se nešto desi prvo zovu njega na razgovor, cit: ,,Ovaj ovde je problematičan, 'ajde njemu sve da pripakujemo." Dečak, 16, Barajevo. Takođe, cit: ,,Lakše mi je da razbijem prozor nego nastavnika. " govori o tome da im nije dozvoljeno da se bune ili da prosto iskažu svoje mišljenje, cit: ,,Dao mi je jedan a da nisam zaslužio, i ne da da ništa kažem." - što ga dovodi do novog pražnjenja agresivnosti na drugima ili na školskom inventaru i zgradi.

Roditelj

Roditelji su u svim grupama, a od strane nešto više od polovine ispitanika, predstavljeni kao prilično autoritarni. Posebnu težinu ima odnos sa ocem kod dečaka, koji se može opisati pre kao odnos poslušnosti nego nekog posebnog poverenja. Takođe, možemo identifikovati prenošenje obrazaca ponašanja oca na dečake, naime oni koji su rekli da imaju stroge zaštitničke očeve su generalno spremniji da rešavaju probleme primenom nekog oblika sile ili koersivne akcije. Devojčice, nasuprot tome, imaju negativan odnos prema upotrebi većine oblika prisile (kao i onima koji primenjuju koersivne metode - naime, daje ukore - u školi imenuju direktora) i sklonije su razgovoru, ali su one što se problema u školi tiče, kada im treba pomoć više se okreću razrednom i pedagogu. Neke od devojčica iz grada su ukazale i na liniju komunikacije razredni:roditelj.

Prilikom razgovora sa gradskom muškom grupom često su se čule rečenice tipa: cit. "Moj tata...(to rešava na taj i taj način)", ali se takođe čulo "Ja u kući ne smem ništa da kažem!" Dečak 17, Beograd.

Posmatrano iz ugla želje i potrebe roditelj - ,,Treba da bude najbolji prijatelj." Dečak, 16, Barajevo.

Razredni nastavnik

Uloga razrednog starešine je istaknuta kao veoma važna, i tu se odmah može uočiti kristalizovana podela na dobrog i lošeg razrednog starešinu. Dobar razredni starešina je opisan kao zainteresovan za probleme učenika, uvek spreman da sasluša, spreman da pomogne, spreman da zaštiti učenika čak i od nerazumevanja, kao posrednik između roditelja i učenika, kao posrednik između direktora i učenika. Loš razredni starešina je opisan kao nezainteresovan, spreman da kažnjava za prvi prestup, neupućen u ono što muči njegovo odeljenje. Posebno negativnu ocenu odnosa sa razrednim starešinom izaziva potenciranje odnosa nastavnik - učenik od strane razrednog starešine kao suprotstavljenog, što možemo ilustrovati rečenicama kao "Samo se trudi da mi da neopravdani. Dečak 16, Barajevo", "Ne zanima ga da li sam to bio ja ili ne. (Razbijeni prozor) Dečak, 16, Barajevo" dok posebno pozitivnu ocenu dobija razredni starešina čije interesovanje za njegov/njen razred prevazilazi zidove učionice. Ovakav razredni starešina je opisan rečima: Cit."Ima drugarski odnos samnom. Dečak, 16, Barajevo", "Posmatra svoje odeljenje kao roditelj. Devojčica, 16, Barajevo"

Školski inspektor

Što se školskog inspektora tiče, ta je uloga bila najmanje jasna, tako da nije moguće interpretirati podatke za sve grupe zajedno. Školski inspektor shvaćen kao osoba sa strane treba da utiče na ministarstvo da odobri školi veće fondove. Treba da obezbedi generalno bolje uslove u školi, cit. "Da imamo gde da sednemo, ne na suncu..." Dečak 16, Barajevo, "Nemamo sredstva za rad u učionicama za stručne predmete." Devojčica 18, Barajevo, "Jeste li videli WC?!" Devojčica 16, Barajevo, "Ne ulaže se u školstvo." Dečak 17, Beograd. Percepcija ispitanika o ulozi inspektora ga ni na koji način ne povezuje sa učenicima i disciplinom i destruktivnim ponašanjem u školi. Prema tome imaju stav da kada se popravi materijalna situacija školstva, poboljšaće se i uslovi za rešavanje problema destruktivnog ponašanja u školama.

Pedagog

Uloga školskog pedagoga odnosno psihologa, (jer iz perspektive učenika između ta dva razlike nema, ili je oni ne znaju), je takođe istaknuta u školama. O ulozi pedagoga/psihologa su posebno govorili dečaci, posebno oni koji su imali disciplinskih povoda da se sa njim sretnu. Pedagog je opisan kao, sa jedne strane posrednik između roditelja i učenika, nastavnika i učenika, direktora i učenika; a sa druge kao poverenik i osoba od koje se očekuje razumevanje i pomoć savetom, Cit. ,,Da shvati da u našim godinama voliš da se dokazuješ. (pedagog)". Pedagog je u očima učenika osoba koja je tu zbog njih u većoj meri nego nastavnici (sa izuzetkom možda razrednog starešine, kod onih učenika kod kojih o razrednom postoji pozitivna slika) i osoba od koje očekuju pomoć, slobodan razgovor i rešenje problema, Cit. "Može da priča, da sasluša, ili samo da ga pusti da mlati vreću dok se ne izživi" (odnosi se na učenika koji pokazuje agresivnost u školi). Dečak, 17, Beograd. Negativnu konotaciju dobija pedagog koji je nedovoljno upućen u probleme učenika ili koji nema dovoljno uticaja u školi da bi praktično pomogao učeniku koji ima disciplinskih problema, Cit. "Samo može da razgovara." Dečak, 16, Beograd. Takođe, kao problem se navodi "etiketiranje" do kog može doći kako je ispitanik rekao "u zbornici": "Čak i ako se smiriš, dobio si etiketu do kraja života." Dečak, 17, Barajevo. Rešavanje tog problema, etiketiranja i nerazumevanja nastavnika učenici vide kao jednu od obaveza pedagoga.

Kao imperativ se u svakom slučaju javlja potreba, cit: ,,Da ti veruje." Dečak, 16, Barajevo.

Direktor škole

Direktor škole se sa druge strane vidi kao osoba koja je tu da oprosti ili da preti i kažnjava, Cit. "Ne odmah kazna, nego blaga pretnja, ovaj put je oprošteno." Dečak 17, Barajevo, "Mora da bude neko ko može da shvati (učenika), a ne dođe ti neki kreten, zove ti roditelje, (pa kaže) izbacićemo ga iz škole..." Dečak 16, Barajevo. Nismo dobili jasan opis odnosa kakav bi učenici hteli da imaju sa direktorom. U ženskim grupama i seoskoj i gradskoj, direktor se vidi kao osoba koja može samo da daje ukore, dakle ponovo stav o kažnjavanju, cit. "Može samo da daje ukore." Devojčica 17, Barajevo. Jedina grupa u kojoj se javilo mišljenje da direktor ima nekog uticaja je gradska muška grupa u kojoj je (osim kažnjavanja) uloga direktora opisana kao uloga zaštitnika škole, dakle osobe koja može da utiče na povećanje bezbednosti uvođenjem kamera i obezbeđenja. Ista grupa veruje da bi trebalo nivelisanjem plate uticati na dodatnu motivaciju direktora, cit. "Treba dati dovoljno novca, postaviti kamere, imati volje za to; da ne budu plate fiksne, već po zasluzi, koliko ko uradi toliko i dobije..." Dečak 17, Beograd. U istoj grupi smatraju da kažnjavanje u smislu izbacivanja iz škole i ukora direktora može imati pre kontra efekat, tako da smatraju da direktor treba da pošalje učenika kod psihologa ili pedagoga, a ne odmah da kažnjava, cit. "Poslao bih ga kod psihologa, pedagoga, uništavaš ga ako ga izbaciš." Dečak, 17, Beograd.

Generalno, ni jedna grupa ne insistira na komunikaciji sa direktorom na način na koji insistiraju na komunikaciji sa razrednim starešinom, roditeljima, pedagogom, čak i školsim policajcem. Seoska muška grupa se jedino složila da bi direktori trebalo da pohađaju časove psihologije.

Školski policajac

Uloga policajca je prilično jasna u svim grupama. Policajac je tu da spreči tuče, da razdvoji, da zove policiju ako je potrebno, da, kako dečaci iz grada kažu "spreči veći događaj". Dečaci sa sela smatraju da policajac takođe može da zove roditelje, i da "bude pomalo pedagog" i "da popriča sa onima koji prave probleme". Pozitivnu sliku policajca obeležava to što je prethodno rečeno, dok je negativna data nešto izraženije, naime, kako je jedna devojčica sa sela rekla "Naš policajac sedi po kafićima, a služi da je u školi, da sprečava tuče i prati dešavanja." Devojčica, 18, Barajevo.

  ZAKLJUČAK

Može se videti iz prethodno navedenog da postoji problem u komunikaciji na nekim linijama koji se iskazuje kroz strah od etiketiranja od strane nastavnika, pedagoga i direktora, pa čak i od strane roditelja koji pokazuju učenici koji su imali iskustva sa problemina i problematičnim ponašanjem. S druge strane, ne postoji ni komunikacija ni razumevanje problema među samim učenicima. Kako se čini problem ne postoji samo u odnosu na jaz među generacijama, nego i unutar vršnjačkih grupa.

Učesnici su predložili nekoliko grupa mogućih rešenja:

•  Razgovor sa onima koji prave probleme, što je mogućnost kojoj su najsklonije gradske i seoske ženske grupe;
•  Sportska ili radna aktivnost, što je predlog gradske muške grupe;
•  Timski rad na projektu koji bi sami osmislili i izveli, što predlaže seoska muška grupa.
Naš predlog bi se kretao u ovim okvirima, s tim što bi dodatno istakle potrebu za radom na komunikaciji na linijama:

UČENIK - RAZREDNI STAREŠINA - RODITELJ
UČENIK - PEDAGOG - RODITELJ
UČENIK - PEDAGOG - RAZREDNI STAREŠINA

Kao i ulogu pedagoga u komunikaciji učenika sa svim nastavnicima koji mu predaju.

Predlažemo rad u radionicama i u manjim grupama za učenike koji su imali problema sa prestupničkim ponašanjem, kao i kreativne projekte koji bi im omogućili da razviju timski duh i sposobosti za neagresivno izražavanje.

U Beogradu, Avgust - septembar 2005